Odabrane crtice

UTORAK 24. OKTOBAR 2017. GODINE

Čuli ste sve o novim pozadinama i napredninama plastičnog porekla naših vedeta? Znate koja se glumica dobro udala, a koja to sportska diva očijuka sa momcima koji su odavno „poznati policiji“. Smem da se opkladim i da znate sve o „probijanju pravne ličnosti u stečajnom postupku“. Neko bi se zakleo da je to u prevodu raskid veze rijaliti zvezda u kojem se deli ono što je iza njihove jednomesečne veze ostalo, ako se uopšte ima šta podeliti, i onda valjda, pri tome, on nju probija sve do same srži njezine slojevite ličnosti u tom ne baš srećnom spoju. Međutim, nije to ono na šta aludiram. Ipak je u pitanju jedan naučni rad, doktorat, bez mrlje, koji je nedavno odbranjen na Pravnom fakultetu u Beogradu, a čiji je autentični autor mladi sudijski pomoćnik, pripravnik kragujevačkog Privrednog suda – Marko Radović.

On, ima nešto više od trideset godina i iza sebe mnogo naučnih radova objavljenih u pravničkoj javnosti Srbije. Osećam da već zevate dok ovo slušate. Takvi smo, više volimo skandale nego da slušamo priče o mladim uspešnim građanima Srbije. Tako stoje stvari sa ovim, ali i nekim drugim doktorima pravnih nauka u Srbiji. Recimo samo da je pomenuti, Marko Radović, mogao danas da bude pravnik i u rodnoj Prištini, ali država mu to nije omogućila ostavivši ga, na pragu upisa u srednju školu ratne devedeset i devete, bez kuće i zavičaja na jednoj poljani na periferiji Kruševca, gde je nedovršena kuća pod pločom, ali bez vrata i prozora, bila njegov jedini zaklon, ali i spavaća i radna soba, kuhinja i kupatilo. Nije se on predavao, uspeo je da preko noći iz deteta sazri u mudraca, završi škole, zaljubi se, oženi i zaposli, dobije dete, i doktorira u centru Beograda pred komisijom od koje klecaju kolena i pravnicima sa višedecenijskim iskustvom.

Ništa, lepo je sve to, ali za sada Srbiji nije preko potreban stručnjak takvog kalibra, već se i dalje uz brojna obećanja može samo nadati da će ga zadesiti „rešenje za stalno“, možda, ali mnogo puta možda čak, i na nekom fakultetu. Tako mala želja koju bi neko iz tamo nekog kabineta mogao da ispuni kratkim telefonskim pozivom, ostaje nedosanjan san kojem pokriće i ne mora da pruži doktorska disertacija odbranjena najvišim odličjem. Marku je i samo želja o kojoj mašta oduvek, predstavlja dovoljan motiv za usavršavanje. Međutim, kako će svom svom dvogodišnjem detetu da objasni da „rad pobeđuje“ i da knjiga jeste i biće najjače i najubojitije oružje iz kojeg se crpe argumenti za neke nove bitke od kojih će i država Srbija imati koristi. E, to je pravo pitanje ne samo za Marka, već i sve njegove kolege koji su doktorirali u ovoj zemlji.

ČETVRTAK 16. OKTOBAR 2018. GODINE

Dva puta sam bio na bolovanju. Samo jednom su me uhvatili. Drugi put sam polomio nogu pa im nije bilo teško da zaključe da je taj put bilo „odistinski“. Šalu na stranu, značajan broj radnika, naročito u velikim firmama, koristi, da ne kažem zloupotrebljava pravo na plaćeno bolovanje. To su uglavnom domaćini kojima rad u firmi služi da malo predahnu od teških radova koje obavljaju kao poljoprivrednici ili građevinari. Šta se čudite? Moraju ljudi da rade, da se snađu da prežive krizu. E, sad što je ta kriza prebačena preko leđa svih nas koji radimo i kad smo bolesni, to je već briga nekog drugog. U ovom slučaju ne samo države već i poslodavaca koji su primetivši da im tokom građevinske i poljoprivredne sezone radnici obolevaju preko noći i to uglavnom na mesec dana, odlučili da Skupštini dostave zakon po kojem će imati pravo da lažnim bolesnicima daju otkaz. Uostalom, statistika kaže da blizu 30 hiljada ljudi u Srbiji koristi mogućnost bolovanja a da nema zdravstvene probleme.

Super, samo neka su nam ljudi zdravi. Međutim, plata koja je umanjena za 35 odsto u slučaju bolovanja, ovim ljudima ne znači mnogo, jer se prave pare zarađuju dok su na bolovanju. E zato, proleteri rade i pod temperaturom, upalom pluća, nazebom, čak i ubrzo nakon blažeg šloga ili infarkta. Predlagač zakona, nudi rešenje. Od januara iduće godine, nema više lažnjaka. Doktorima će biti najteže. Kako dokazati da nekog ne boli stomak, ili recimo ima anksiozne napade, što su najčešće „tegobe“ lažnjaka. Možda treba prvo unaprediti sistem zdravstvene zaštite kojim će se brzo dolaziti na red kod specijaliste, vršiti trijaža i analize u najkraćem roku – a u tom uređenom sistemu onda, ne bi bilo podvala. Biće pada u rastu poljoprivrede ali i građevinarstva, pa će nam verovatno pasti rast a onda kuku, lele majko. Opet smo krenuli od krova, mada nekad nije loše natstrešnicom zaklanjati bure koje se iza brda valja.

UTORAK 12. FEBRUAR, 2019. GODINE

Bio jednom jedan strašni dasa. Redovno je mlatio mangupe po kraju ako nisu bili dobri prema devojkama. Svakoj baki je umeo da pomogne kad prelazi ulicu i ponese zembilj sa pijace. Takođe, bio je prvak u svemu. Devojke su ga obožavale a njihove majke želele za zeta. E, takav dasa više ne postoji čak ni u pričama. Možda ne postoji čak ni u sećanjima. Potpuno se zaboravilo na to da su nam momci bili za ženidbu već posle dvadeset treće, a devojke dvadesete. Mladi i jaki, završavali su u najvećem broju zanatske škole, odmah se zapošljavali i postajali nezavisni od roditelja. Prvo su odlazili na stan „pod kiriju“, a već posle ženidbe i rođenja prvog deteta, podnosili zahtev za dodelu stana. Čekali su u proseku tri godine da se usele u svoja četiri zida sa minimum dvoje dece u naručju i ženom koja nije radila. One koje su radile, slale su svoju decu u vrtiće i nisu razmišljale o tome kako da ubede svoje muževe da se otisnu van granica svoje zemlje i tamo započnu novi život.

Međutim, to je bio nazadni socijalizam i vreme mraka i bezumlja koje smo prevazišli tako što smo se svi podavili u vlastitoj krvi a onda dozvolili da nam stigne progresivni napredak koji nas je desetkovao toliko da svake godine jedan grad pređe da živi u inostranstvo. Danas se izvode zaključci na osnovu neveselih rezultata statistike. Pa dobro, šta da se radi onda kada ovde sve opusti, a prenasele se našim građanima Nemačke, Švajcarske, Amerike? Ništa, da se sačeka rezultat koji će da postigne naš komšija Orban koji je spremno ponudio ozbiljan kredit mađarskim ženama koje bi rađale male Mađare, a za uzvrat dobijale oprost duga. Troje dece, otplaćen kredit vrednosti jednosobnog stana u Beogradu. Nadam se da će uskoro biti još mnogo više suficita, pa da uvećamo naciju decom koja će ostati da žive i rade u svojoj zemlji.

Dobro jutro!